PROPOLIS – prirodni antibiotik i antivirotik

Uobičajen

Terapija medom i pčelinjim proizvodima (propolis, matični mleč, polen) naziva se apiterapija. Propolis je prirodni proizvod koji se tradicionalno koristi preko 2000 godina. Proizvode ga pčele,  njime oblažu tavanicu košnice i na taj način je dezinfikuju.

Propolis se koristi kod:

  • prehlada i gripa, kod bakterijskih infekcija gornjih disajnih puteva, kod sinuzitisa, pojačane sekrecije sluzokože nosa, kao imunostimulator (u obliku kapi, kapsula)
  • kod neprijatnog daha iz usta, upalnih procesa grla i usne duplje, afti (u obliku spreja)
  • kod herpesa, rana, ekcema, posekotina, opekotina (u obliku gela)
  • kod paradentoze, paradentopatije (u obliku spreja)
  • gastritis, kolitis (u obliku kapi)
  • kod pojačanog vaginalnog sekreta (u obliku vaginaleta)

Propolis se primenjuje i u preventivi kod upalnih procesa uha, grla, nosa, usne duplje, gornjih disajnih puteva, za podizanje opšte otpornosti organizma. Propolis se može koristiti kao prva linija odbrane kod bakterijskih infekcija, pre nego što se pribegne antibiotskim lekovima. Uzroci prehlada i gripa nisu bakterije, nego virusi, pa je u tom slučaju bolje koristiti propolis, jer on ima antivirotsko dejstvo. Pošto se često mešaju virusne i bakterijske infekcije, a antibiotici nepotrebno koriste i kod virusnih infekcija (antibiotici ne deluju na viruse), najbolje bi bilo prvo se odlučiti za upotrebu propolisa, jer on ima šire dejstvo, a potom, ako treba, pribeći antibioticima.

Kako deluje propolis?

Propolis ispoljava:

  • antibakterijsko dejstvo (sprečava razvoj i širenje bakterija Strptococus, Bacilus, Salmonella)
  • antivirusno dejstvo (deluje protiv herpes virusa tip 1)
  • antigljivično dejstvo (na Candidu albicans, C. tropicalis, C. krusi, C. guillermondi)
  • antiseptično dejstvo (dezinfikujuće)
  • lokalno anestetičko (smanjuje bol)
  • blago antioksidaciono dejstvo (štiti od dejstva slobodnih radikala)

Kapi propolisa 10% rastvor, se obično koriste na sledeći način: oko 20 kapi se nakapa u vodu, na kašičicu meda ili kocku šećera i uzima 2-3 puta dnevno. Ako se koriste kapi (tinkture) veće koncentracije propolisa, doze su manje (npr. 30% rastvor maksimalno 2 puta po 8 kapi). Kod primene spreja za usta, potrebno je propolis naprskati direktno na bolno mesto ili na ranice, u slučaju afti. Od propolisa se može napraviti i rastvor za ispiranje usta kod infekcija. 

Sprej za nos na bazi propolisa, koristi se nekoliko puta dnevno po potrebi, a za razliku od lekova ne dovodi do stvaranja navike posle duže upotrebe.

Gel propolisa se koristi kod površinskih rana, posekotina, ekcema, herpes virusa, a maže se 2-3 puta u toku dana. Masti na bazi propolisa i lekovitog bilja se koriste kod suve kože, za regeneraciju kože, kod hemoroida.

Vaginalete propolisa se primenjuju kod pojačanog vaginalnog sekreta i kao vaginalni antiseptik.

http://prirodnilek.com/propolis/

 

Advertisements

Tušt

Uobičajen
Tušt je jednogodišnji, ali vrlo uporan “korov” koji, ka­da nam se jednom nastani u bašti ili dvorištu, teško ga se možemo rešiti (najčešće se nastanjuje is­pod paradajza – potražite ga prvo tamo).
Biljka koja se često smatra korovom zapravo je i besplatna hrana i neverovatan prirodni lek! Zato izađite napolje i pogledajte šta se sve skriva u vašem dvorištu.
Tušt (portulaca oleracea) ćete prepoznati po mesnatim, sočnim listovima i žutim cvetovima. Njegova reputacija da je samo korov proizilazi iz činjenice da raste u različitim uslovima, od plodnog baštenskog đubriva do pustih delova i kamenja.
Otpornost ove biljke se ogleda u činjenici da njeno seme može opstati u zemljištu čak 40 godina. Tušt potiče iz Persije i Indije, ali danas raste širom sveta. Postoje dokazi koji potvrđuju da se može koristiti za tretiranje raznih zdravstvenih problema.
Istraživači su otkrili da tušt sadrži više antioksidanata od spanaća i da je koncentracija omega 3 masnih kiselina veća od količine koja se može naći u nekim ribljim uljima. Činjenica da je prikladna za vegetarijance i vegane takođe ide u prilog ovoj biljci.
1. Ima čak šest puta više vitamina E od španata
2. Sedam puta više beta-karotena nego šargarepa
3. 25 mg vitamina C (20% preporučenog dnevnog unosa) magnezijum, kalcijum, gvožđe, vitamin B2, kalijum, fosfor i mangan
Antioksidanti poboljšavaju generalno zdravlje i pospešuju imunitet. Oni se smatraju glavnim pomagačima kod srčanih bolesti, arteroskleroze, karcinoma, gubitka pamćenja i gubitka vida usled starosti.
Omega 3 masne kiseline smanjuju rizik od reumatskog artritisa, Alchajmerove bolesti i demencije, astme, srčanih bolesti i depresije.
Tušt je bogat vitaminom A koji sprečava pojedine vrste karcinoma i poboljšava vid. 100 g tušta pruža 44% preporučenog dnevnog unosa vitamina A. Takođe je bogat vitaminom C i B vitaminima, uključujući i riboflavin, piridoksin i niacin, karotenoide i tragove minerala poput gvožđa, magnezijuma i kalcijuma.
Deluje na podizanje imuniteta, po­boljšava rad i jačanje srca i krvnih sudova te vrlo blago de­luje protiv nervoze i stresa, poboljšava probavu, zdravlje i elastičnost kože. Deluje antibakterijski i protivglji­vično, a može pomoći i kod depresije. Osušeni listići tušta imaju 16% aktiv­nih antidepresivnih supstanci. U tu svrhu kuva se kao čaj.
Kao sveža biljka tušt je u isto vreme i diuretik i blagi laksativ, pa je savršena biljka za mršavljenje.
Tušt je vrlo koristan za mokraćne ili probavne tegobe. Ima antigljivično i antimikrobno delovanje. Koristan je i kod kožnih bolesti – pozitivno deluje na akne, psorijazu i dr.
Zapamtite da tušt brzo počinje da gubi svoju hranljivu vrednost odmah nakon branja, ukoliko vam je bašta previše mala ili mislite da će zauzeti celu baštu, možete ga gajiti i unutra kao kućnu biljku.
Uzmite praznu posudu ili šta god vam odgovara, zemlju i organsko seme tušta. Posadite seme i održavajte vlažnost zemlje (pazite da ne zalivate previše) i osetite radost kako vaš mini-tušt raste.
Na Bliskom istoku se tušt prodaje u snopovima i ljudi ga koriste za pripremanje raznih jela. Često se smatra “osvežavajućom hranom” u toplim krajevima. Takođe se koristi za pripremanje nekih tipičnih mediteranskih jela.
Tušt ima blago slankast, pomalo neutralan, sluzav ukus koji mnogima jako pri­ja, pogotovo ako se jede kao salata. No, od njega se može, kao i od bilo kojeg zelenog lisnatog povrća, pripremiti supa, varivo, rižoto, kajgana, možete ga za­peći u rerni i sl.
Izdinstajte ga sa belim i crnim lukom i paradajzom ili pripremite zdravu salatu sa malo maslinovog ulja i limunovog soka. Tušt je savršen i zdrav sastojak za pripremu vaših omiljenih supa i šejkova.

Вез

Uobičajen

Вез је уметност украшавања платна иглом и концем. У основне технике спадају унакрсни бод и прошивање.
Персијанци и Грци носили су прошивену одећу као оклоп. Најранији сачувани припермци веза су скитски (око 5.-века пре н. е.).
Најпознатији постојећи кинески примерци су царски свилени плаштеви династије Кинг (1644-1911/12).
Исламски везови (14.-1век) показују стилизоване геометријске обрасце засноване на контурама животиња и биљака, а северноевропски вез био је од ренесансе углавном црквени.
У Северној Америци су током 1и 1века преовлађивале европске вештине и конвенције. Амерички домороци су везли коже и кору дрвета обојеним бодљама бодљикавог прасета; касније су место бодљи заузели ђердани лажног бисерја. Домороци централне Америке правили су једну врсте веза од птичјег перја. Таписерија из Бајеа представља најпознатији сачувани вез.

http://staznaci.com/vez

На часу народе традиције, одржаном 5.2.2018. ученици првог разреда  су уз помоћ својих бака активно учили о везу и животу људи у прошлости.

https://www.facebook.com/pg/dvadesettrecioktobar.golubinci/photos/?tab=album&album_id=1889389731391919

 

Капија

Uobičajen

Капија је грађевински елеменат и елеменат архитектуре који омогућава пролаз кроз одбрамбену линију утврђене целине.

Има по правилу безбедностни карактер и одређује ко може да ступи односно изађе из утврђене целине – простора и као главни комуникациони и безбедностни систем одређује границе између сигурности унутар и свет изван утврђења и добија и симболичне и репрезентативне знаке. Капијама су биле опремљене средњовековне утврде, манастири, палате и градови.

Најстaрије капије се јављају у дубоком старом веку на предњем истоку и у средњоморској области а у Европи од утврђених Келтских градова. У 13. векудолази до истињски утврђених градова најме после упада Монгола године 1241.

одбрани градова су улази били најугроженија места и због тога им се посвећивала нарочита пажња. У доба највећих недаћа (за време тридесетогодишњих ратова) су се капије зазиђивале. Најсложенији системи су се градили у рано ново доба када су се градиле неколико капија које су покривале једна другу у циљу одбране града.

Главне капије су била и стражарска места са којих су се узбуњивали грађани приликом пожара или напада непријатеља. Из тога разлога је капија била снабдевене звонима. Ове функције су временом престале да се употребљавају па је капија постала место занатске производње јер занатлија ту никог није нарушавао буком.

Капије су по правилу први елеменат који посетилац види приликом улаза у град и оне се граде тако да показују богатство. Капије бивају по некад јако украшаване. Неке од капија у потпуности губе своје одбрамбене функције и имају само репрезентативне као на пример бране на улазу у паркове и гробља.

Капија је била и симбол самог града и у њу су се уграђивали симболи града. По некада после изградње капије нису били новци за изградњу зидина па је капија постала само симболично део утврде.

Поред улаза у тврђаву Капија је назив за врата или улаз у двориште (или кућу).

Капија се најчешће израђује од дрвета али у новије време и од метала.

Раније су величина капије као и украси на њој били статусни симбол домаћина, тако да су код богаташа капије биле велике и украшене резбарењем или металним оковима. Обично је у домаћинствима постојала главна капија (велика капија) која је служила као главни улаз (за кола), а постојала је једна или две мање капије као помоћни улази-излази.

Сама реч Капија потиче од турске речи kapi.

 

За малу капију се каже капиџик.

Поред речи капија, у нашем језику се користи и реч порта.

Капија је такође место где домаћин дочекује и испраћа госта, коме жели да изрази посебну част.

Велика капија (вратнице) су четворосливног крова и служиле су за улаз запрежних кола, док су мала капија (вратнице) двосливног крова и намењене члановима домаћинства и гостима.

 

Један од народних обичаја је и да увече, уочи Ђурђевдана, неко од укућана накида зелених гранчица у најближој шуми и њима окити врата и прозоре на кући и осталим зградама, и капије. То се чини да би година и дом били берићетни, “да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору”.

http://srpskikod.com/

 

Dimnjak – kućna osa sveta

Uobičajen

Otkako se čovek uselio u zatvoreni prostor i u njemu počeo da pali vatru da bi se ogrejao ili nahranio, javila se potreba za dimnjakom, odnosno, nekim oblikom odvoda za dim. Isprva su to bile jednostavno rupe u krovu iznad ognjišta kroz koje je dim mogao da izlazi napolje da bi se vremenom njegova sruktura usložnjavala.

Budući da povezuje najsvetiji i najvažniji deo kuće – ognjište sa krovom, odnosno spoljnim svetom, dimnjak i sâm poprima mistična svojstva. On odvodi vatru koja je u tradiciji svih naroda sveta i značajna, odnosno, dim kao njen proizvod.

Dim predstavlja sliku veze između zemlje i neba, svejedno da li je to dim od žrtava ili od tamjana, koji uznosi Bogu molitvu i poštovanje, ili je to dim masti i pelina, kao u drevnim kineskim obredima, koji poziva dušu hun da se sjedini sa dušom po, kako bi se obnovio život.

I kod severnoameričkih indijanaca, ali i kod Mongola, stubovi dima koji se sa zemlje uzdižu prema nebu simbolizuju spajanje neba i zemlje, odnosno čovekovo oduhovljenje, nalazimo u Rečniku simbola. Ovo vertikalno kretanje odzdo nagore predstavlja spajanje ljudskog sa božanskim.

«Simbolizam dimnjaka blizak je simbolizmu ose sveta, duž koje silaze nebeski uticaji i uzdižu se duše sa zemlje», navodi se dalje u Rečniku simbola. Dim koji iz njega izlazi svedoči o disanju kuće, prema tome i o životu u kući.

Kroz dimnjak ujedno i prolazi dah koji oživljava ognjište i podstiče vatru, te tako održava život u kući, i na taj način učestvuje u biološkom simbolizmu vatre i topline.

Dimnjak kao i ognjište iznad koga se nalazi simbolizuje i društvene veze, jer se oko njega održavaju drevni običaji, održavaju sedeljke i oživljavaju priče.

Kada je reč o vertikalnom kretanju kroz dimnjak, kod svih Slovena postoji verovanje da je dimnjak otvorena granica, medijator, kao vrata i prozori, između ovog i onog sveta. Veruje se da se kroz dimnjak uvlače nečiste sile, duhovi, veštice, đavoli, vampiri, bolesti, ali, isto tako, kroz dimnjak uleće i zmaj koji donosi bogatstvo i napredak, čitamo u Slovenskoj mitologiji, kao i Deda Mraz, čiji je kult veoma raširen na Zapadu, koji donosi i spušta darove kroz dimnjak.

Kroz dimnjak odlaze duše umrlih, ali se spuštaju i duše novorođenih.Brojna su verovanja da rode koje sleću na krovove i svijaju gnezdo na dimnjacima donose duše dece i spuštaju ih niz dimnjak u vidu žabica koje se u dodiru sa ognjištem transformišu u novorođenu decu. U Poljskoj postoji verovanje da ako roda za vreme svadbe stoji na dimnjaku, to mladencima donosi potomstvo.

Kod Srba postoji verovanje da u dimnjaku stanuju demoni, poput đavola, veštica, čume (personifikacija kuge) ili suđaja koje su detetu određivale sudbinu odmah po rođenju, te da se zimi, kad duvaju jaki vetrovi i kad se čuje zviždanje iz dimnjaka, to zapravo oni čuju.

Zato za vreme Božićnih običaja položajnik džara vatru da udaraju varnice i gleda u dimnjak. Smatra se da bi ovo mogao biti ostatak spaljivanja demona, navodi se u Srpskom mitološkom rečniku. Domaćica bi posle Božićne večere bacala malo hrane u dimnjak jer se verovalo da su tamo duše predaka.

Kod Rusa, devojke izvode ljubavnu magiju tako što izgovaraju basme u dimnjak, ako žele da opčine momka, ili u dimnjak postavljaju pitanja da bi saznale svoju sudbinu.

U dimnjak se vešaju strašna stvorenja da se obesnaže, odnosno njihove personifikacije. Istovremeno, u dimnjak se stavljaju i različiti predmeti da bi stekli apotropejska (zaštitna) svojstva.

Kod Južnih Slovena, između vučijih i medveđih dana, sa dimnjakom su se obavljale različite ritualne radnje, kako bi se vukovi i medvedi obesnažili, npr. u dimnjak se zabadao klin da vuk probode jezik ili se dimnjak zamazivao svežom balegom, da bi im se zamazale oči. Bugari u dimnjak ubacuju zrna kukuruza, kao žrtvu za medvede.

Sa dimnjakom je povezana i simbolika dimnjačara, koji ga čisti i održava.U većini zapadnih kultura, ali i kod brojnih Slovena veruje se da dimnjačar donosi dobru sreću i da je njegov dodir siguran znak da će se nešto lepo dogoditi. Ako samo vidimo dimnjačara i uhvatimo se za dugme, to nam garantuje lep dan.

Nekada se dimnjaci nisu čistili, pa je često dolazilo do trovanja gasom.Otuda nesumnjivo pozitivna simbolika dimnjačara, koji donose svež vazduh i sigurno ognjište. Zato je bilo poželjno da za Novu godinu dimnjačar bude među prvima koji će je čestitati, kako bi cela bila dobra i napredna.

Bez obzira na promene načina stanovanja, na činjenicu da se dimnjaci i odžaci sve manje koriste zahvaljujući daljinskim sistemima grejanja, ipak se gotovo nijedan dečiji crtež kuće ne može zamisliti bez ovog tako dragocenog elementa. To samo govori koliko je snažno značaj dimnjaka utisnut u našu svest (ili bolje – podsvest) i kako sliku toplog doma uvek zamišljamo kao kućicu iz čijeg se dimnjaka vije dim kao dokaz života.

Izvor: Isidora Gordić

IZVORI:
H. Biderman, Rečnik simbola
A. Gerbran – Ž. Ševalije, Rečnik simbola
Š. Kulišić – P. Ž. Petrović – N. Pantelić, Srpski mitološki rečnik
Dž. K. Kuper, Ilustrovana enciklopedija tradicionalnih simbola
S. M. Tolstoj – Lj. Radenković, Slovenska mitologija. Enciklopedijski rečnik.

 

   

 

Onirizam ili tumačenje snova već je dugo prisutno u sanjaricama koje tumače
snove vezane za dim, dimnjačara i dimnjak.
DIM
Vidjeti dim – primit ćete vijesti od osobe koju dugo niste vidjeli
Bijeli dim – počast
Crni dim – donosi nesreću
Svjetliji dim – manje brige36
Tamniji dim – veće brige
Vidjeti zajedno dim i paru – očekuj nešto nepovoljno
Dim koji se diţe u zrak – imate sretan obiteljski ţivot, a teškoće kojima ste sada
zaokupljeni uskoro će nestati
Ako vjetar tjera dim u desnu stranu – postojeće probleme riješit ćete, ali uz velike teškoće
Ako vjetar tjera dim u lijevu stranu – problemi su nepremostivi
Ako je kuća puna dima – imate pritajene neprijatelje
DIMNJAĈAR
Dimnjačar – vjesnik vaţnog dogaĎaja
Razgovarati s dimnjačarom – oslobodit ćete se neke sumnje
Dimnjačar da radi – očekuje vas sreća u ljubavi i poslu
DIMNJAK
Vidjeti dimnjak – napredaj u poslu
Dimnjak iz kojeg izlazi dim – velika obiteljska sreća
Dimnjak bez dima – teškim i napornim radom ostvarit ćete sve svoje planove
Poţar u dimnjaku – očekuje vas ţestoka svaĎa u kući
Srušeni dimnjak – očekuju vas veliki izdaci

http://www.dgit.hr/datoteke/seminari/dimnjak.pdf

 

Mnogi filmovi u svom sadrţaju prikazuju dimnjačare i čišćenje dimnjaka na
krovovima zgrada od kojih je najznačajniji film MARY POPPINS. Taj film je poznati
američki mjuzikl kojeg je producirao Walt Disney 1964. godine na osnovi filma Mary
Poppins, a autor P.L. Travens je napisao seriju dječjih knjiga u kojima se spominju
dimnjak i dimnjačari. Film je ilustrirala Mary Shepard, a autori pjesama i glazbe su
Richard M. Sherman i Robert B. Sherman, a snimljen je i dovršen 1964. godine. Film
prikazuje dimnjačare na krovu uz dimnjake.
Detalj scene iz filma Mary Poppins

 

Веровања

Uobičajen

Веровања

Ако пред кућом чујеш свраку – добићеш госте.
Ако у понедељак зајмиш паре – зајмићеш их -целе недеље.
Ако у понедељак дајеш робу на вересију – даваћеш је тако целе недеље.
Ако ујутру устанеш на леву ногу ништа ти цео дан неће поћи за руком.
Ако те сврби леви длан – добићеш новац; ако те сврби десни длан – даваћеш новац.
Ако се мачка „умива“ на прагу – у кућу ће доћи гости.
Ако ти испадне парче хлеба – неко ти је гладан
Ако ти мачка пређе пут – пратиће те несрећа.
Ако ти неко у кући прича о несрећи, за њим треба избацити жишку и рећи: Од наше куће до несреће као од земље до неба.
Ако фебруар ојужи – онда март замрази.

Не ваља се

Не ваља се по кући звиждати – скупљају се мишеви.
Не ваља се метлом тући децу – неће да расту.
Не ваља се давати ватру са огњишта, после заласка сунца – угасиће се.
Не ваља се гаће стављати под јастук – много се сања.
Не ваља се змији помињати име – доћи ће ти пред кућу.
Не ваља се женско дете тући варјачом – тешко ће се удати.
Не ваља се радити никакав посао пре умивања -неће бити успешан.
Не ваља се јести под капом – јер ће сва храна отићи ђаволу.
Не ваља се клатити на столици – храмаће стока.
Не ваља се на Туциндан тући или бити децу – патиће од чирева.
Не ваља се у току славе гасити славска свећа -умреће домаћин.

Ваља се

Ако се неко препадне – ваља га повући за уво да страх нестане.
Када се помену нечија лепота или здравље – ваља се три пута куцнути у дрво „ради урока,,.
Када се у пролеће први пут чује кукавица – ваља се по трави ваљати да не боле леђа.
Ваља се на Ђурђевдан на реци окупати – биће се здраво целе године.
Ваља се ваљати када у пролеће први пут чујеш грмљавину – неће те леђа болети.
Ваља се на Видовдан изнети ствари на сунчање -неће бити мољаца.
Ваља се, када се у пролеће чује кукавица, рећи: Чујем те, не видим те; не видела ни твоју сеју (змију) за годину дана.

http://forum.burek.com/obicaji-i-verovanja-u-srba-t561079.35.wap2.html

СТАРИ НАПИЦИ

Uobičajen

Боза

За 5 л бозе је потребно: 500 гр кукурузног брашна, 5 л млаке воде, 20 гр квасца, 500 гр шећера.

Кукурузно брашно изручити у већи лонац или посуду, налити са 5 дцл млаке воде и оставити да преноћи. Сутрадан ујутру ставити на ватру, кувати истиха два сата мешајући повремено и измаћи са ватре. У подне умешати квасац размућен са 2 дцл млаке воде и оставити да кисне до сутрадан. Другог дана процедити течност кроз густо сито или газу и додати шећер. Готову бозу расхладити и по могућности служити са ледом.

Или:

У 10 л воде ставити килограм пројиног брашна. Сутрадан ставити масу да ври један сат. У току врења стално мешати. Потом пустити да одстоји један дан. Размутити 20 грама квасца па када ускисне сипати у масу и оставити да преноћи. Сутрадан масу процедити кроз газу, засладити по укусу. Чувати на хладном месту.

Вареник – кувано вино на руски начин

У старије време ово вино се справљало у крчагу и загревало на тај начин што се у крчаг стављао усијан гвоздени ватраљ.

Данас се “вареник“ у ресторанима припрема за столом, на стоном апарату за кување, а за 12 чаша тако куваног вина потребно је: 1 литар обичног вина, танко ољуштена кора од 1 поморанџе и 1 лимуна, 5-6 цм коре од цимета, 1 цео здробљен морски орашчић и 1 кашика шећера.

Усути у лонац вино, додати све остале састојке и кувати истиха 5-10 минута. Процедити вино и служити топло.

Врућа ракија “Шумадијски чај“

За 5 особа: 6 кашика шећера, 5 дцл меке ракије /шљивовице/.

Ставити у лонац кашику шећера и загревати га на тихој ватри док се не растопи и пожути. Усути ракију, додати преостали шећер, поклопити и пустити да проври. Скувану ракију разлити у чаше и одмах служити.

Неретко се приликом кувања долива и одређена количина воде, ако се жели да ‘Шумадијски чај’ буде нешто блажи.

Домаћа вишњевача

За 1,5 л вишњеваче је потребно: 1,5 кг вишања очишћених од петељки, 250 гр шећера, 1 л комовице.

Теглу од 2 литра напунити вишњама до три четвртине њене висине. Додати шећер и налити добром комовицом. Везати теглу пергаментом и држати на сунцу три недеље. По истеку тог времена, процедити ракију, разлити је у беце и запушити. Најбоље је да вишњевача још неко време одстоји пре употребе.

Ласа

Потребно: 1/4 л кефира или јогурта /или 0,5 л сурутке/, литар воде и мед. Састојке добро мешати све док се мед не сједини са течношћу. Охладити пре употребе. Одлично за летње дане.

Медовина

Потребно: 1,5 кг меда, 6 л воде, 1 беланце, по укусу – цимет или каранфилић.

Шест литара воде и 1,5 кг меда кувати на доброј ватри три сата. Пену скидати кашиком, све дотле док се течност не смањи за 1-1,25 литар. За време кувања дода се цимет или каранфилић, или рузмарин. Кад се течност охлади, дода се пена од 1 беланца, поклопи се и остави у топлији подрум 2-3 дана да одстоји. Потом се филтрира, прелије у флаше и добро запуши. Пре употребе треба да одстоји 5-6 месеци!

Медовина /2/

Потребно је: 1 кг меда, 4 л воде, мало хмеља, једна кашика квасца.

Ставити мед у воду да проври и лагано скидати пену. Онда када мед постане прозиран, преручити га у велику стаклену посуду и оставити да се охлади. У охлађену текућину дода се квасац и хмељ. У новије време, и цимета по укусу. Сутрадан се поново скине пена, процеди и сипа у добро стерилисане флаше. У сваку флашу дода се по једна кашичица шећера. Флаше морају стајати усправно, а што дуже стоје, то је пиће укусније.

Сок од коприва

Потребно: 120 опраних врхова младе коприве, 0,5 кг слада или меда, 10 литара воде и још нешто воде за преливање. Према савременом начину спремања овог сока додаје се и 700 гр добро опраног лимуна. Ставити коприве у стаклени суд и притиснути их керамичким тањиром, прелити водом да огрезну, поклопити и оставити да стоје 24 сата. Процедити коприве. У процеђену воду додати мед и /изрендани лимун са кором/ 10 литара воде. Мешати док се мед или слад не растопе. Сок се може процедити, а може се пити и непроцеђен. Чувати на хладном.

Старословенска медовина

Потребно: 1 кг ливадског меда и 25 гр квасца.

У воденици за месо самлети мед у саћу са цветним прахом, сипати у лонац и додати 4 л воде, па загрејати на 35 степени уз стално мешање. Скинути са ватре и одмах додати квасац размућен у меду. Добро измешати и оставити да преноћи.

Други дан процедити кроз густо сито или газу и сипати у флаше које не треба затварати јер медовина још превире. Држи се при собној температури неки дан, па се флаше стављају у полумрачну просторију отворене, само прекривене салветом или газом.

Медовина проправља крвну слику, крепи, отвара апетит и успорава старење.

http://www.svevlad.org.rs/narodni_zivot_files/stara_pitja.html#bz