Расковник

Uobičajen

Расковник је некаква (може бити измишљена) трава за коју се мисли да се од ње (кад се њоме дохвати) свака брава и сваки други заклоп отвори сам од себе. - Из Вуковог „Рјечника“

Расковник (лат. Peucedanum officinale L.) је вишегодишња, зељаста, лековитабиљка из породице штитарки, (лат. Peucedanum officinale L.), (лат. Laserpitium trilobum) и (лат. Laserpitium siler) познате су као магијске биљке које се користе у источној Србији.

Распрострањен је на планинском подручју источне Србије: ХомољеРтањСува планина. Расте на сувом камењару, стрмим каменитим падинама и сувим планинским ливадама. Може се наћи на планинама јужне ЕвропеБалкану, Анадолији, Кавказу. За расковник се зна више од 2000 година али због народног веровања да биљка, односно њен корен, поседује магијска својства ова врста је благо речено угрожена.

Народ источне Србије му придаје магијска својства. По Јовану Туцакову према облику расковника препознају антропоморфне елементе – главу, врат, ноге, полне органе по чему одређују да ли је мушки или женски, а по изгледу корена да ли је миран или је у покрету.

У народној медицини се користи против змијског отрова, да помогне варење, у лечењу болести крвотока, болова у зглобовима, гихта, ишијаса, мушке импотенције, тетануса, астме, водене болести, епилепсије, жутице, лечење чира. Коришћен је у гинекологији да подстакне менструације и за контрацепцију. Такође се користи сок од расковника као капи за очи, односно за лечење катаракте. Припремљен тоник се користи за опоравак у случајевима психосоматских исцрпљености.

 

 

РАСКОВНИК (Laserpitium siler, Siler trilobum)
Прилично дебела и мека биљка, која личи на човека у малом, с ногама, рукама, трупом, вратом, главом и очима на њој. Појављује се у пролеће и за једну ноћ израсте, развије се, расцвета и угине. Ноћу светли светлошћу налик оној код свеће. Ова трава има моћ, као и бујад, да откључа све закључано и покаже све што је сакривено, па је омиљена међу трагачима за изгубљеним и скривеним благом. Иако је особеног изгледа и појаве, расковник је тешко видљив људском оку, па се у његовом налажењу користе разне смицалице. Најједноставнија је следећа – онај ко тражи расковник треба само да се закључа у ланце и окове, а кључ да баци што даље од себе и онда, овако окован, крене ноћу по ливадама. Тамо где окови сами спадну пронаћи ће он, врло лако, расковник. Овај поступак, међутим, има једну значајну ману.   Расковник је, као што смо рекли, веома ретка биљка, па се може десити да је на траженом месту уопште нема. У том случају истраживач ризикује да га ујутру окованог и у ланцима, изнемоглог и свог мокрог од росе, нађу комшије и никаква прича о расковнику неће их разуверити да немају посла с лудим човеком. Баба Божица, из околине Зајечара, која се на загонетан начин обогатила, оставила је својим срећним потомцима сведочанство о сигурнијем и за трагаче бозболнијем начину налажења расковника. По њој, треба наћи јежа с младима, па мале јежеве одвојити и заробити их неком врстом ограде. Она се у ту сврху послужила буретом.   Увече ће, по баби Божици, одрасли јеж доћи носећи расковник под језиком. Кад јеж ослободи младунчад треба му што пре прискочити, док још није прогутао травку. Уколико у вашем крају нема јежева, можете искористити корњачу, иначе веома мудру животињу и њене младунце.

http://www.politikin-zabavnik.rs/

RASKOVNIK  je biljka o kojoj se puno priča i za kojom tragaju kopači zlata. Postoji muški i ženski primerak koji svojim oblikom podsećaju na muškarca i ženu. Po narodnom predanju, raskovnik se kopa u junu, u noći punog meseca. Iznad zemlje se vidi samo trn, a koren je duboko u zemlji. Kažu da ne može svako da pronađe raskovnik. To je čarobna biljka jer otvara sva vrata. Po zapisima, može da se pripremi čaj od pojedinih delova biljke. Veoma je blagotvoran. Po jednoj legendi, ako tragate za raskovnikom, budite uporni, jer se veoma teško nalazi. Postoji biljka koja je ista kao raskovnik, njegova kopija, ali dejstvo nije jednako. Raskovnik je najbolje imati u paru, jer kažu da time čuva kuću i ukućane oba pola.

http://www.magicnobilje.com/vesti/klinika-maginog-bilja/134121/zene-su-cuvari-tajne

Koje sve potajne sile poseduje Raskovnica nije nam dato da pojmimo, ali postoje kazivanja koja potvrđuju iskustvo mistika da je presudna moć muškog Raskovnika pored koga se nađe ženski Strašnik.

Svako otkriće magije bilja uzbudi čoveka kao razumevanje jedne jedine reči nemuštog jezika. Zašto Raskovnik negde raste usamljen, negde u skupini broja sedam, a retko gde pored busena Strašnika ima tumačenje samo u posvećenju traganja za ovim čudesnim rastinjem. Usamljeni Raskovnik namenjen je samovanju, onaj u mnoštvu porodici, a koji prati rast Strašnika, što je posve nepoznato, ženama i plačnoj deci.

Među svatima Đavolje varoši, pretvorenih u ljudska obličja zemlje i kamena, izdvaja se verovanje da se gledanje žena zavidnica zove „medena žena”.

Kad su đavolji vladari množili pakao po zemlji njihova staništa privlačila su zlodušne babe do kojih su dolazile razne žene, zavidne svakom kome je sve bilo lepše nego njima samim. Tražile su tajnu kako da nabace zlo onima od čije presreće nisu mogle ništa da pridobiju za sebe. Zlodušnice su tumarale po brdinama, ubijale crne ptice crnim štapovima, pa im ustupale za darove namazano krvavo perje da lepe za odeću nevinih suparnica.

 

Pamti se samo jedan slučaj kada ta magija nije pomogla – ispričala mi je „Ona baba” sa granice Prolom Banje i Đavolje varoši. „Ovo što ti sada kazujem niko ne zna, a možda je i greh da ja odam tajnu, ali smrt me je pritisla pa treba da se sazna ono što je dugo sakrivano. Moja čukunbaba je bila najlepša u ovom kraju i trebalo da se uda za momka koga je volela, ali on je odabrao drugu devojku, a nju ostavio da joj se narod podsmeva. Bila je to neka prastara osveta na koju ga je nagovorio njegov deda.

To moja čukunbaba nije mogla da preboli. Bila je hajdučica po naravi pa je uhvatila suparnicu u gori i zavezala je za medeno drvo, namazala medom i ostavila pored mravinjaka.

Te godine trave su jedva cvetale, suša je snašla i bilje i drveće, pa su pčele doletale na devojku i hranile se medom sa njenog tela. Po njoj su mileli mravi i druge bube, na lice i gole grudi sletali su joj bumbari i stršljeni. Jadna ona, umrla je u najtežim mukama. Kad se Đavolja varoš obrušila na njen skelet, pala je peskovita zemlja i zaodenula je medenu ženu. Šta je učinila, to je samo ona znala.”

Upitao sam „Onu babu” gde je kraj njene tajne kad ne pominje ženski Strašnik i muški Raskovnik, a ona je tri puta uzdahnula, kao da premire, i ispričala mi još strašniju priču.

Otada se njena čukunbaba toliko plašila te se strah preneo i na njenu decu kad se udala za čoveka koga nije volela. Deca su joj plakala na sisi, dok ih je dojila, plakala su po danu, bez vidnog razloga, a noću su se budila i mlatarala ručicama, kao da se brane od naleta buba i pčela. Tela su im bila ranjiva, ništa nije moglo da ih izleči. Kupala ih je i banjskom i đavoljom vodom, ništa nije pomagalo. Onda je negde iskopala Raskovnik, a nije ni primetila da oko njegovog korena rastu maleni listovi zelenog Strašnika. Uvezala je to bilje upredenom konopljom i zakačila za direk pod strejom kuće.

„Pamtila je taj dan do smrti” rekla je starica na kraju, odavši celu svoju tajnu. „Deca su prestala da plaču a ona je prestala da drhti na gledanje seoskih devojaka. Ali njeno sagrešenje i danas se oseća u našoj kući. Pčele nam se ne pate, samo nam stršljeni i osice lete oko drveća.”

 

A na negdašnjim pazarištima karavanskih puteva od Anadolije do Skoplja i Prizrena, Novog Pazara i udaljenog Sarajeva, najviše su jecale majke čija su deca odvođena u prokletu Osmanliju i pretvarana u janičare.

I tada, u to pusto vreme, blažio se bol žena i dece ženskim Strašnikom i muškim Raskovnikom. Govorilo se: „Strašnik strah goni, majka suze roni, Raskovnik pati, dete da pamti.”

Od svih priča danka u krvi ova zaslužuje da bude zapisana u magiji bilja jer sam je čuo u Novom Pazaru od čoveka iz Stambola po imenu paše srpskog porekla. Isprva sam posumnjao u njegovo kazivanje, ali mnogo dana kasnije sam shvatio da je najistinitija izmišljena priča. Samo u plodovima mašte postoji nauk za sva vremena.

Pre leleka svetosavskih Serba i Serba islamske veroispovesti, tamo gde je Srebrenica i njeno okolje sa rimskom banjom i rudarskim oknima despota Stefana, događali su se i drugi pogromi kao označenja mesta patnje za vekove budućnosti.

U Srebrenici, srebrnom naselju, vladao je mir sve dok jednog kobnog dana rudari nisu ustali protiv despotovog čoveka, imenom Vladislav, i bacili ga sa kule na donje stenje. Kuću su mu zažarili i u plamenu spalili mladu ženu sa dvoje dece. Vladar je odmah sakupio vojsku i pošao da osveti jauk Vladislava, lelek njegove žene i suze njegove dece. Prešao je Drinu i surovo kaznio počinioce zločina. U stradanju naroda pali su i krivi i nedužni, mnogi ostali bez vida i mnogi osakaćeni. Vođa pobune je bačen sa kule a njegovi doglavnici zatvoreni u stražaru i živi zapaljeni.

A kad se istrošilo vreme postojanja srpske države, turski sultan Mehmed Fatih spalio je crkvu svete Marije u Srebrenici i na njenim temeljima uzdigao belu džamiju. Posle Turaka je do grada srebra stigla mađarska konjica i plamen je ponovo pretvorio u pepeo sve što su ljudske ruke podigle.

I tako, kroz vreme, vojska za vojskom. Krv nevinih natopila je zemlju prolazišta i pazarišta, pa je na njoj niklo seme osionih rađanja. Kad su molitve i klanjanja postala neutešna da smire plač i jecaje, zametnulo se u tim krajevima verovanje u ženski Strašnik i muški Raskovnik.

„Bežeći sa tog ukletog prostora” rekao mi je čovek iz Stambola „ja sam nosio zlato a moja žena ono što su joj njeni dali da čuva kao oči: Strašnik i Raskovnik. U Anadoliji su mi oteli zlato. Jedino nam je ta magija ostala. Njoj se molimo.”

 

U Jagodini, Serbia, 1. februara 2005.

http://www.narodnamedicina.com/spasic/strasnik_raskovnik_raskovnica.html

 

У речнику Словенске митологије о расковнику пише ово:

РАСКОВНИК - чудесна биљка за коју се верује да се њеним додиром могу отворити свака брава и све што je затворено или спојено (врата,сандук, ограда, букагије); у народно) медицини употребљавала се за лечење неплодности -> жена за коју се веровало да je изазвана -> чинима (да растури чини и раскује мађије које су младенцима набачене на -> венчању); у неким предањима, р. ослобађа заробљенеили проклете -> душе (-> таласон), које
чувају благо (-> злато). Назив р. распространен je код Срба (Србија, Херцеговина) и Црногораца(племе Кучи). У околини Лесковца сеназива рисков, код Бугара разковниче (Белоградчишки, Кутловски, Орјаховски, Бургаски крај), у Македонији – еж трава, уоколини Бара у Црној Гори – демир-бозан (тур.”разби-гвожђе”), у Срему – шпиргаста трава, у Славонији – земаљски клуч, у околини Лесковца – земљи кључеви, у Госпићу у Хрватској – клуч земалски и трава ου букагија, у Далмацији – трава од атвора. На острву Цресу, биљка којој се приписује моћ да отвара свака врата назива се se-otpira.
Користећи ову биљку, да би се врата отворила, потребно je рећи “жберликете”, а да би се затворила – “жберлокете”. У Пољицима су моћ отварања свих
брава приписивали и детелини с четири листа. Код Словенаца у Савињској долини се приповедало да mavričin koren отвара све браве. По тамошњем веровању, он се могао наћи на месту где се —> дуга (mavrica) ослања на земљу, a њиме се хране неке птице. По другом извору, mavrica се описује као сасвим црна биљка с црвеном главицом. Код Руса и Украјинаца оваква биљка je позната под називом разрыв-трава, на Руском Северу – лом,
код прикарпатских Украјинаца – клин-трава, код Пољака (Серадски регион) -ozryw. И код других европских народа, од античког времена до данас, позната су слична предања која се везују за биљке различитих назива, међу којима je најпознатија мандрагора.

Слика

У ист. Србији, где се р. употребљава у магијској медицини, под њим се подразумева конкретна биљка (Laserpitium siler) вретенастог облика, чији je корен (који je и у функцији стабла) дугачак око 15 сантиметара, a која je у свом надземном делу обрасла крутим влатима, као -» косом. У р. се, према облику, препознају антропоморфни елементи – глава, врат, ноге, полни органи (по чему се одређује да ли je p. “мушки” или “женски”), према положају “ногу” да ли je “миран” или “у покрету”, па чак и да ли je “самац” или “с’ децу”. Највећи број преданна везаних за р.говори о томе како лукавством човек
може доћи у посед ове биљке, пошто њу познају само поједине животиње. У предањима се не саопштава да ли je то посебна врста ретких биљака или само појединачни примерак у мноштву истих биљака располаже чаробном снагом. Код балканских Словена добијање р.најчешће je везано за -> корњачу и -»јежа (Србија, Црна Гора, Бугарска, Македонија), понекад за -> змију (Далмација).

 

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s