Tag Archives: dodole

OBREDNO NARODNO PEVANJE U SRBIJI

Uobičajen

Obredno narodno pevanje razlikuje se od lirskog po načinu pevanja, po psihološkoj funkciji, po muzičkim vrednostima, po mestu izvođenja i po staleškoj pripadnosti. To pevanje vodi u primitivnu kulturu dalekih predaka koji su verovali da natprirodne sile vladaju ljudima i bogovima, pa su im se molili u vezi s kretanjem sunca u godini. U narodnom obrednom kalendaru sunčevi su položaji obuhvatali ove obrede: kolede(prastara nova godina) koje su padale oko zimske kratkodnevnice; lazarice (početak proleća) oko prolećne ravnodnevnice; kraljice (početak leta) oko letnje dugodnevnice. U to vreme pevane su pesme o zdravlju (zdravice) i plodnosti zemlje i stoke, članova porodice, domaćina i domaćice. Zatečene obredne pesme mogu biri zemljoradničke (koledarske, lazaričke, kraljičke i sedeljačke), stočarske (vučarske, pesme uz premlaz, rane) ili zajedničke (dodolske, koledarske, vučarske itd.). Dalje se dele na kalendarske i nekalendarskeKalendarske se izvode po utvrđenim datumima u godini, a nekalendarske o slavi, svadbi, pri posmrtnim obredima itd. Posleničke pesme pevaju su uz rad po godišnjim sezonama; to su sezonske pesme.

Kolede su prastari obred koji je u primitivnoj slovenskoj kulturi označavao početak nove godine. Koledarske pesme su pod uticajem hrišćanstva postale božićne iako je tekst dugo zadržao paganski karakter. Srbi su bili naročito uporni kod čuvanja svoga obreda pa su njegovu prvobitnu funkciju delimično sačuvali sve do naših dana. Kolede su praznik posvećen zdravlju i plodnosti u novoj sunčevoj godini.

Koledarski obred uslovno je počinjao pesmom domaćinu. Najpopularnija koledarska pesma u Srbiji imala je melodiju po kojoj su se pevali svi koledarski tekstovi sa istim stihom:

Kalendarske prolećne pesme obuhvataju pesme na ranilu, lazaričke, đurdevdanske na premlazu i na Jerimijin dan.

Ranila (u zapadnoj Srbiji ranila ili podranci, u istočnoj rane) izvode momci i devojke rano ujutru. Peva se uz igru, pored založenih vatara, na određenom mestu u selu ili van sela. Obredna simbolika je izgubljena; ostalaje jedino prolećna i mladenačka radost koja razvija radni elan.

Lazaričke se pesme pevaju na Lazarevu subotu rano ujutru, uoči Cvetne nedelje pred Uskrs. Lazarice idu od kuće do kuće i pevaju u dvorištu pred domaćinovom kućom. Stihovi su osmerci, sedmerci, a u malom procentu i deseterci.

Đurđevdan je nekada bio najveseliji omladinski praznik u godini; na taj dan vračalo je i staro i mlado. Vrhunac je durđevdansko zatvoreno kolo s lazarom, detetom koje lazi (ne hoda uspravno) u sredini, van sela, na uranku, gdegde pri izgrevu sunca:

Letnje sezonske pesme počinju oko Duhova, a izvode se samo pod vedrim nebom. To su kraljičke, dodolske, krstonoške i žetvarske pesme.

Kraljičke pesme šesteračkog stiha ostatak su paganskog obreda u čast sunca. Narod nije taj obred prilagodio običajima i učenju hrišćanske crkve pa ih je ona nastojala ukinuti. Za kraljičke pesme značajan je pripjev „Ljeljo“.

Dodolske pesme zazivaju kišu u sunčanim godinama. Dodole su grupe lepo odevenih devojaka (narodna nošnja). To su dodole u širem smisiu. Jedna od njih nosi na sebi odeću od vrbova ili topolova lišća. To je dodola u užem smislu. Ona igra i peva pred kapijama domova, i domaćice izlaze i izlivaju na nju po kabao vode. Pri tom je darivaju:

Dodolske pesme imaju poneki pripev: „Oj dodo, oj dodole“, „Moj bože, moj; božole“, „Daj, bože, daj“.

Zbog krstonoša, nosilaca krstova na litijama, razvio se, pod uticajem crkve običaj krstonoše. Svrha mu je bila da zameni dodolski obred:

Pripev „Oj dodo, oj dodole!“ u krstonoškim je pesmama zamenjen hrišćanskim pripevom „Gospodi pomiluj!“

Običaj da se peva za vreme žetve sačuvan je svuda po Srbiji, Vojvodini, Kosmetu i Crnoj Gori ali za žetelačke pesme postoji samo jedan uslov: da se žanje srpom. Tamo gde kosači kose, nema žetelačkih pesama.

Jesenje i zimske sezonske pesme su beračke, koje se pevaju po danu van naselja i sedeljačke koje se pevaju u jesenjim večerima i noćima u selu i pod otvorenim nebom dok petli ne zapevaju polunoćnicu. U zimskoj sezoni pevaju se tzv. zimske mobe, zatim pesme od vučine ikoledarske pesmeZimske mobe su nastavak jesenjih sela i prela. Na mobama se prede vuna ili konoplja ili komuša kukuruz i obavezno peva. Danas ih je sve manje. Kada čobani ubiju vuka (kurjaka) ili ga uhvate u zamku pa ga umlate, sasušenu mu kožu napune slamom, nataknu je na motku te ponesu po selu i zapevaju pesme od vučine (kurjačine) u kojima se traže darovi pred svakim seoskim domom. Obred se pripisuje starom lovačkom životu koji je bio prožet magijom i vradžbinama, a nalazi se na čitavoj teritoriji Balkanskog poluostrva.

Nekalendarske pesme. Jedan od najlepših, najstarijih i najviše izvođenih obreda, zajedničkih za stočare i za zemljoradnike, jeste svadbeni obred. Svadbene pesme Srba dele se, po vremenu svoga izvođenja, na pesme pre zelena venca i za vreme zelena venca, tj. prave svadbene pesme. Zamašnu grupu svadbenih pesama čine one koje pevaju svatovi po putu (za nevestu i sa nevestom). U mladoženjinom domu pevaju odabrani svatovi za sovrom u gostinskoj sobi, a omladina u kolu pred kućom. Svatovi pevaju uz zdravice i druge svatovske pesme.

Slava je kod Srba porodični praznik posvećen kultu predaka. Slavske pesme se pevaju po selima samo grupno (kolektivno). Obredno slavsko pevanje obuhvata crkveno pojanje (tropar i tri pesme uz sečenje kolača) i slavsko pevanje koje je umnogome primilo crkveni stil i sadržinu.

Prazničke pesme uz obrede paganskog obeležja mogu se pronaći u istočnoj Srbiji.

Strižanje (strižbe, šišano kumstvo) je porodično veselje povodom prvog šišanja muškog deteta pre navršene godine dana života. U istočnoj Srbiji uz ovaj su običaj sačuvane prigodne pesme „Doletelo sivo, belo golube“ i dr.

Brojalice su pesme u kojima se vrše neka nabrajanja, i to pravilnim ili obrnutim redom, ozbiljne ili šaljive sadržine.

Miodrag Vasiljević

http://www.riznicasrpska.net/muzika/index.php?topic=569.0